Poslovi budućnosti: Od podvodnog inženjeringa do projektovanja virtuelnog sveta

Poslovi budućnosti: Od podvodnog inženjeringa do projektovanja virtuelnog sveta

Svet robota-blagajnika, softverskih inženjera, matematičara i mnogo zdravstvenih radnika. Ovako izgleda predviđanje tržišta rada 2026. godine, prema izveštaju američkih ekonomista, piše američki portal The Atlantic.

Tehnologija menja sve industrije brzim tempom, a tržište rada ulazi u period neizvesnosti. Upravljanje ovom promenom biće izazov i za najsavremenije kompanije. Tržište transformisano automatizacijom i oblikovano četvrtom industrijskom revolucijom zahtevaće sistemsko prilagođavanje – od obrazovnih innstitucija do samih industrija.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF), velike promene u poslovnim modelima imaće značajan uticaj na zapošljavanje u narednim godinama. Očekuje se formiranje radnih mesta, kakva do sada nisu postajala, raseljavanje radne snage i povećana produktivnosti rada.

Prema procenama u okviru ovog izveštaja, 65 odsto dece koja sada upisuju osnovnu školu biće zaposleno u potpuno novim oblastima rada koje još ne postoje. Pripreme za trenutnu tranziciju od ključnog su značaja za pojednice, kompanije i vlade, smatraju stručnjaci iz SEF-a. 

Istraživanje najveće poslovne društvene mreže LinkedIn pokazalo je da za neke poslove koji su pre nekoliko godina bili apstrakcija i mnogima potpuno nepoznati, danas na tržištu vlada ogromno interesovanje. Jedan od primera je radno mesto menadžera društvenih mreža. Ovo zanimanje 2006. godine nije postojalo, jer je većina platformi bila u razvoju. Danas platforme poput Facebooka, Instagrama ili Pinteresta predstavljaju nezaobilazni marketinški alat bilo da je reč o modnoj, poljoprivrednoj ili medijskoj industriji. 

Facebook, kao pionir ovih promena, prepoznaje promenljivu prirodu tržišta koju nameće automatizacija, zbog čega je namenio 25.5 miliona dolara za obuku državnih radnika za visokotehnološke poslove. 

Prema podacima američkog Zavoda za statistiku rada u narednoj deceniji očekuje nas pad proizvodnje, a za maloprodaju će biti sve manje interesovanja. Bogati će postati bogatiji, a nacije će sve više ulagati u brigu o starima. 

«Do 2030. godine oko dva miliona poslova će nestati. Imaćemo manje advokata, domara, vozača. Ali ovo je dobro za nas. Istraživanja predviđaju da će se, kada većina vozila bude automatizovana,  saobraćajne nesreće smanjiti za 90 odsto», rekao je Joram Jakovi, direktor razvojnog Microsoft centra u Izraelu na predavanju u Beogradu.  

On je istakao da nas u budućnosti, sa druge strane, očekuje mnogo novih mogućnosti.

«Trenutno ne možemo ni da razumemo značenje nekih od novih poslova poput arhitekti za virtuelnu stvarnost. Sada to ne zvuči logično, ali provodićemo mnogo više vremena u virtuelnom svetu. Ako vas ovo zabrinjava, setite se šta su nam roditelji govorili o provođenju vremena ispred televizora», podsetio je Joram Jakovi.

«Još jedan od kul poslova budućnosti je Big Data Scubadaving ili podvodni softverski inženjering. Microsoft je nedavno postavio jedan data centar pod vodom. Ima mnogo smisla, jer voda hladi centar, što čini veliku uštedu», objasnio je Jakovi. 

Prema najnovijem indeksu ljudskog kapitala SEF-a brze promene donose ubrzani razvoj robotike, automatizovanih vozila, veštačke inteligencije, biotehnologije, genetike…

Britanski naučnici došli su do zaključka da će se broj ljudi na Zemlji u naredne dve decenije povećati na gotovo 8,5 milijardi, dok će roboti biti normalna pojava.

Na primer, robot Sofija (prva zvanična državljanka ove vrste u Saudijskoj Arabiji) je dizajnirana da pomaže u staračkim domovima ili da pomaže ljudima tokom velikih događaja. Prilikom prvog predstavljanja, njen tvorac, Dejvid Hanson objasnio je da Sofija ima veštačku inteligenciju, može vizuelno da obrađuje podatke i prepoznaje lica. Dizajnirana je tako da tokom vremena postaje sve pametnija, što se jasno videlo i tokom televizijskog intervjua. 

 

Prognoze predviđaju da će većina poslova do 2025. biti zamenjena veštačkom inteligencijom. 

Mnogi ljudi zaziru od ovakvih predviđanja zbog straha da tehnološki napredak ne zameni ljudsku radnu snagu. Ali promene kojima svedočimo unapređuju naše sposobnosti više nego što smo mogli da zamislimo pre samo dvadeset godina. Svake sekunde se razmeni 2,9 miliona mejlova širom sveta, a ljudski mozak dnevno obradi oko 34 gigabajta informacija. 

Američki futurista i javni govornik Tomas Frej, kreirao je spisak od 162 nova zanimanja koja nas očekuju u budućnosti. On tvrdi da je neophodno razviti nove veštine koje ćemo moći da upotrebimo u budućim zanimanjima, a da za ljudsku rasu ima pregršt poslova.

«Svi poslovi budućnosti zavisiće od stručnjaka za sajber bezbednost, zbog čega se u 2019. očekuje potreba za 2 miliona ovih radnih mesta», rekao je Jarom Jakovi i zaključio da možete da budete arhiekta virtuelnog sveta, haker vremena ili stručnjak za sajber bezbednost. 

Izbor je na vama, šta ćete da radite sutra?